Psilocibin
Psilocibin i psilocin sadrže uglavnom psilocibinske pečurke iz rodova Psilocybe i Panaeolus. (Postoji još nekoliko vrsta halucinogenih pečuraka koje sadrže ove alkaloide iz rodova Inocybe, Conocybe, Gymnopilius, Psatyrella, ali je njihova uloga relativno mala.) Psilocibin pečurke rastu praktično širom sveta: u Evropi, u obe Amerike, Australiji, Okeanija, Afrika itd. Njihove vrste za različita mesta se razlikuju, ali je praktično teško naći mesto gde bilo koja vrsta gljiva kao što su Psilocybe Cubensis ili Panaeolus nije rasla u nekom trenutku, ni pod kojim uslovima. Najverovatnije, raste ne samo znanje o njihovim sortama, već i područje njihove distribucije. Halucinogene pečurke su 100% saprofiti, odnosno žive razlaganjem organske materije (za razliku od drugih gljiva - parazitskih (žive na račun domaćina) ili mikoriznih (formiraju simbiotski odnos sa korenima drveća).
Psilocibin pečurke naseljavaju dobro „poremećene“ biocenoze, odnosno, grubo rečeno, mesta gde više nema prirode, ali još ni asfalta, a ima ih na Zemlji mnogo. Iz nekog razloga, halucinogene pečurke vole da rastu blizu ljudi; gotovo ih nema u divljini.
Njihovo glavno stanište su vlažne livade i proplanci; mnoge psilocibinske pečurke više vole kravlju ili konjsku balegu na ovim livadama. Postoji mnogo vrsta halucinogenih pečuraka, i one su, u stvari, prilično raznovrsne i po izgledu i po svojim preferencijama. Mnoge halucinogene pečurke postaju plave na pauzi, iako se ovaj znak ne može smatrati ni neophodnim ni dovoljnim za određivanje, a još manje za konzumaciju. Hemijska priroda ove plave boje je nepoznata, iako je najverovatnije povezana sa reakcijom psilocina u vazduhu.
Psilocibin pečurke se razlikuju po sadržaju psilocina i psilocibina; veliku, kompletnu tabelu sa ovim informacijama je objavio Pol Stamets u Psilocybine Mushrooms of the World. Takve informacije u odnosu na svaku konkretnu vrstu pečuraka su praktično važne (koliko ih ima; kako čuvati), ali se malo toga nakupilo. Postoje veoma „jake“ pečurke, na primer, Psilocybe cyanescens, koje rastu na severozapadu Sjedinjenih Država, u vlažnim šumama države Vašington; ima mnogo manje aktivnih; za mnoge vrste takvi podaci još uvek nisu utvrđeni. Skoro svake godine se opisuju nove vrste Psilocybe i drugih, uglavnom iz slabo istraženih regiona Zemlje; ali i čuvena po „jaci” „Astorija”, na primer, opisana je sasvim nedavno, iako raste u SAD. Gaston Guzman, jedan od glavnih stručnjaka za njihovu taksonomiju, kaže da čak i u njegovom Meksiku, gde proučava njihov poluživot, još uvek ima mnogo neopisanih vrsta pečuraka.
