Čaga (Inonotus obliquus)
Sistematika:- Odeljenje: Basidiomycota (Basidiomycetes)
- Pododeljenje: Agaricomycotina
- Klasa: Agaricomycetes (Agaricomycetes)
- Potklasa: Incertae sedis (nedefinisano)
- Red: Hymenochaetales
- Porodica: Hymenochaetaceae
- Rod: Inonotus
- Поглед: Inonotus obliquus (Chaga)
- Drugi nazivi za pečurke:
- Tinder beveled
- Breza pečurka
Sinonimi:
Breza pečurka;
Chaga;
Pečurka od drveta;
Crna pečurka;
Tinder gljiva koso;
- Crna breza pečurka;
- Inonotus obliquus;
- Pilat;
- Birch Mushroom;
- Black Birch Touchwood;
- Clinker Polypore.
Čaga (Inonotus obliquus) je gljiva iz porodice Tinder, koja pripada rodu Inonotus (gljiva tinder). Popularno ime je „pečurka crne breze“.
Spoljašnji opis
Plodno telo pokošene gljive prolazi kroz nekoliko faza razvoja. U prvoj fazi rasta, čaga je izraslina na stablu, veličine od 5 do 20 (ponekad i do 30) cm.Oblik izraslina je nepravilan, poluloptast, ima crno-braon ili crnu površinu prekrivenu pukotine, tuberkule i hrapavost. Zanimljiva činjenica je da pokošene gljive rastu samo na živim stablima u razvoju, ali ova gljiva prestaje da raste na mrtvim stablima. Od ovog trenutka počinje druga faza razvoja plodišta. Na suprotnoj strani od mrtvog stabla počinje da se razvija položeno voćno telo koje u početku ima izgled filmske i režnjeve pečurke, širine ne više od 30-40 cm i dužine do 3 m. Himenofor ove gljive je cevast, ivice plodnog tela su smeđe-braon ili drvenaste, uvučene. Cevi himenofora su tokom rasta nagnute pod uglom od oko 30 ºC. Dok sazreva, čaga uništava koru mrtvog drveta, a nakon prskanja pore pečuraka, plodište postaje tamno i postepeno se suši.
Meso pečuraka rezane gljive je drvenasto i veoma gusto, karakteriše ga smeđkasta ili tamnosmeđa boja. Na njemu se jasno vide beličaste pruge, pulpa nema miris, ali je ukus kada se prokuva opor, opor. Direktno na plodištu, pulpa je drvenaste boje i male debljine, prekrivena kožicom. U zrelim pečurkama postaje tamno.
Sezona i stanište gljive
Tokom cele sezone plodova, Chaga parazitira na drvetu breze, johe, vrbe, planinskog pepela, aspen. Razvija se u žljebovima i pukotinama na drveću, parazitirajući na njima dugi niz godina, sve dok drvo ne postane trulo i ne raspada. Nije često moguće sresti ovu pečurku, a njeno prisustvo u prvim fazama razvoja može se odrediti sterilnim izraslinama. Drugu fazu razvoja pokošene gljive karakteriše formiranje plodišta već na mrtvom drvetu. Ova gljiva izaziva oštećenje drveta sa belom, srž truležom.
Jestivost
Čagu, koja raste na svim drvećem osim breze, ne treba jesti. Lekovito dejstvo imaju plodna tela pokošene gljive koja parazitira na drvetu breze. Tradicionalna medicina nudi ekstrakt čage kao odličan lek za lečenje bolesti gastrointestinalnog trakta (čirevi i gastritis), slezine, jetre. Čaga odvar ima moćno preventivno i kurativno dejstvo kod raka. U savremenoj medicini, isečena gljiva se koristi kao sredstvo za ublažavanje bolova i tonik. U apotekama možete pronaći čak i ekstrakte čage, među kojima je najpoznatiji Befungin.
Slični tipovi i razlike od njih
Čaga ima sličnosti sa prilivima i izraslinama na deblima breze.Takođe imaju zaobljen oblik i tamniju koru.
Ostale informacije o pečurki
Berba čage se preporučuje samo na živim stablima, a najbolje u proleće. U tom vremenskom periodu najbolje se vide stabla drveta. U ovom slučaju, sakupljeni rast ne bi trebalo da bude labav, već veoma gust. Mlade pečurke pokošene gljive treba da odsečete oštrim nožem, a stara plodna tela čage seku se sekirom. Pečurku se preporučuje iseckati na komade veličine 5-6 cm.Pre dalje upotrebe suše se u rerni na temperaturi od oko 60 stepeni. Osušenu čagu treba čuvati ne više od 2 godine.
