austrijska sarkoscifa (Sarcoscypha austriaca)
Sistematika:- Odeljenje: Ascomycota (Ascomycetes)
- Pododeljenje: Pezizomycotina
- Klasa: Pezizomiceti
- Podklasa: Pezizomycetidae
- Redosled: Pezizales
- Porodica: Sarcoscyphaceae
- Rod: Sarcoscypha
- Поглед: Sarcoscypha austriaca
Sinonimi:
Elven bowl
- Crvena vilenjačka činija
- Peziza austriaca
- Lachnea austriaca
Опис
Plodno telo: u mladosti u obliku čašice, sa svetlijom ivicom uvučenom ka unutra, zatim se razvija u obliku tanjira ili diska, može biti nepravilnog oblika. Veličine od 2 do 7 centimetara u prečniku.
Gornja (unutrašnja) površina je grimizna, svetlo crvena, sa godinama sve bleđa. Ćelav, glatki, sa godinama može postati naboran, posebno blizu centralnog dela.
Donja (spoljna) površina je beličasta do ružičasta ili narandžasta, pubescentna.
Dlake su male, tanke, beličaste, prozirne, zamršeno zakrivljene i uvijene, opisane kao "vadičep" uvijene. Izuzetno ih je teško videti golim okom, potrebno je mikrosnimanje da bi se preneli na fotografiju.
Нога: često ili potpuno odsutan ili u rudimentarnom stanju. Ako postoji, onda je mala, gusta. Obojen kao donja površina plodišta.
Pulp: gust, tanak, beličast.
Miris i ukus: nerazlučiva ili slaba pečurka.
Mikroskopske karakteristike
Spore 25-37 x 9,5-15 mikrona, elipsoidne ili nalik na fudbalsku loptu (u obliku fudbala, opis - prevod iz američkog izvora, govorimo o američkom fudbalu - prim. prevodioca), sa zaobljenim ili, često, spljoštenim krajevima, kao pravilo, sa mnogo malih (<3 μm) kapljica ulja.
Asci 8 spore.
Parafiza nitasta, sa narandžastocrvenim sadržajem.
Ekscipularna površina sa obilnim dlačicama koje su vešto zakrivljene, uvijene i isprepletene.
Хемијске реакције: KOH i soli gvožđa su negativni na svim površinama.
Varijabilnost
Mogući su albino oblici. Odsustvo jednog ili više pigmenata dovodi do činjenice da boja tela ploda nije crvena, već narandžasta, žuta, pa čak i bela. Pokušaji da se ove vrste uzgajaju genetski još nisu dovele do ničega (albino oblici su izuzetno retki), tako da je, očigledno, ovo još uvek jedna vrsta. Ne postoji čak ni konsenzus u mišljenju da li je u pitanju albinizam ili uticaj okoline. Do sada su se mikolozi složili da vreme ne utiče na pojavu populacija druge boje osim grimizne: takve populacije se pojavljuju na istim mestima u različitim godinama. U ovom slučaju, apotecije (plodna tela) sa normalnom pigmentacijom i albinizmom mogu da rastu uporedo, na istoj grani.
Ekologija
Saprofit na trulim štapovima i trupcima od tvrdog drveta. Ponekad je drvo potopljeno u zemlju i tada se čini da pečurke rastu direktno iz zemlje. Raste u šumama, na ivicama staza ili na otvorenim čistinama, u parkovima.
Pominje se da gljiva može da raste na zemljištu bogatom humusom, bez vezivanja za ostatke drveta, na mahovini, na trulim listovima ili na truleži korena. Kada raste na drvetu u raspadanju, preferira vrba i javor, mada su i druga listopadna drveća, poput hrasta, sasvim zadovoljna.
Sezona i distribucija
Рано пролеће.
Neki izvori ukazuju da se tokom produžene jeseni gljiva može naći u kasnu jesen, pre mrazeva, pa čak i zimi (decembar).
Distribuirano u severnim regionima Evrope i u istočnim regionima Sjedinjenih Država.
Raste u malim grupama.
Baš kao i Sarkoscif alai, ova vrsta je svojevrsni indikator „ekološke čistoće“: u industrijskim regionima ili blizu autoputeva, sarkoscif ne raste.
Jestivost
Pečurka je jestiva.O ukusu se može raspravljati, jer ovde nema očiglednog, dobro izraženog pečurka ili nekog egzotičnog ukusa. Međutim, uprkos maloj veličini plodova i prilično tankom mesu, tekstura ovog mesa je odlična, čvrsta, ali ne i gumena. Preporučuje se da pečurka omekša i da ne prokuva štetne materije.
Postoje klasifikacije gde se austrijska sarkoscifa (kao i grimizna) svrstava u nejestive, pa čak i otrovne pečurke. Nema potvrđenih slučajeva trovanja. Takođe nema podataka o prisustvu toksičnih supstanci.
Slične vrste
Grimizni sarkoscin (Sarcoscypha coccinea), veoma sličan, veruje se da se spolja gotovo ne razlikuje od austrijskog. Glavna razlika, oko koje se, čini se, u vreme pisanja ovog teksta, mikolozi slažu: grimizni region je južniji, austrijski je severniji. Nakon detaljnijeg pregleda, ove vrste se mogu razlikovati po obliku dlačica na spoljnoj površini.
Pominju se još najmanje dva veoma slična sarkoscifa:
Sarcoscypha occidentalis (Western Sarcoscifa), plodno telo mu je manje, oko 2 cm u prečniku, a naglašena je prilično visoka nožica (do 3 cm visine), nalazi se u Centralnoj Americi, Karibima i Aziji.
Sarcoscypha dudleyi (Sarcoscif Dudley) - severnoamerička vrsta, boja je bliža grimiznoj, preferira da raste na drvenim ostacima lipe.
Mikrostomi, na primer, Microstoma protractum, su veoma slični po izgledu, ukrštaju se po ekologiji i sezoni, ali imaju manja plodna tela.
Narandžasta Aleuria (Aleuria aurantia) raste u toploj sezoni
Foto: Nikolaj (NikolayM)
