Cevasta lisička (Craterellus tubaeformis)
Sistematika:- Odeljenje: Basidiomycota (Basidiomycetes)
- Pododeljenje: Agaricomycotina
- Klasa: Agaricomycetes (Agaricomycetes)
- Potklasa: Incertae sedis (nedefinisano)
- Redosled: Cantharellales
- Porodica: Cantharellaceae (Chanterelle)
- Rod: Craterellus (Funnelman)
- Поглед: Craterellus tubaeformis (cevasta lisička)
Друга имена:
Cevaste lisičarke
Lijevka lisičarka
Lisičarka u obliku levka (Cantharellus infundibuliformis)
Cevaste lopatice
Cantarell cevasti
Cantharellus tubaeformis
Cevaste lisičarke (lat. Cantharellus tubaeformis) Je gljiva iz porodice lisičarki (Cantharellaceae).
šešir:
Mala, kod mladih pečuraka, ravnomerna ili konveksna, sa godinama dobija više ili manje levkasti oblik, izdužuje se, što celoj pečurki daje određeni cevast oblik; prečnik - 1-4 cm, u retkim slučajevima do 6 cm.Ivice kapice su snažno uvučene, površina je blago nepravilna, prekrivena diskretnim vlaknima, nešto tamnija od mutne žućkasto-braon površine. Meso klobuka je relativno tanko, čvrsto, prijatnog ukusa i mirisa pečuraka.
Ploče:
Himenofor cevaste lisičarke je "lažna ploča" koja izgleda kao razgranata mreža venskih nabora koji se spušta sa unutrašnje strane kapice do pedunka. Boja - svetlo siva, diskretna.
Spore u prahu:
Svetlo, sivkasto ili žućkasto.
Нога:
Visina 3-6 cm, debljina 0,3-0,8 cm, cilindrična, glatko prelazi u kapu, žućkasta ili svetlo smeđa, šuplja.
širenje:
Period obilnog plodonošenja počinje krajem avgusta i traje do kraja oktobra. Ova gljiva preferira da živi u mešovitim i četinarskim šumama, u velikim grupama (kolonijama). Dobro se oseća na kiselim zemljištima u šumi.
Cevasta lisička se na našim prostorima ne sreće tako često. Šta je razlog, u svojoj opštoj neprimetnosti, ili zaista Cantharellus tubaeformis postaje retkost, teško je reći. U teoriji, cevasta lisičarka formira himenofor sa četinarima (jednostavno, smrča) u vlažnim mahovinskim šumama, gde u velikim grupama donosi plodove u septembru-početkom oktobra.
Slične vrste:
Zabeležena je i žuta lisičarka (Cantharellus lutescens), koja je, za razliku od cevaste lisičarke, lišena čak i lažnih ploča, sija skoro glatkim himenoforom. Još je teže zbuniti cevastu lisičarku sa ostatkom pečuraka.
- Cantharellus cinereus je jestiva siva lisičarka sa šupljim plodištem, sivo-crne boje, bez rebara na dnu.
- Obična lisičarka. Bliski je srodnik levkastih lisičarki, ali se razlikuje po tome što ima duži period plodonošenja (za razliku od levkastih lisičarki, čije obilnije plodove dolazi tek u jesen).
jestivost:
Izjednačena je sa pravom lisičarkom (Cantharellus cibarius), mada teško da će gastronomu doneti toliku radost, a esteta neće uskoro dosaditi u istom stepenu. Kao i sve lisičarke, koristi se uglavnom sveže, ne zahteva pripremne postupke kao što je kuvanje, a takođe, prema piscima, nije puna crva. Ima žućkasto meso, neizražajnog sirovog ukusa. Bezizražajan je i miris sirovih levkastih lisičarki. Može se kiseliti, pržiti i kuvati.
napomene: Cevasta lisičarka je izloženost čitavom rodu lisičarki, koja je počela da prodire u porodicu pravih lamelarnih pečuraka. Iz svega se vidi neka nebriga, žurba, nespremnost.Čini se da je pečurka sama sebi izrasla ploče - ali na prvi pogled je jasno da nisu prave. Vene su nekako isprepletene, neiskrene. I, ako smem da kažem, "šešir"? Golim okom se vidi da je iz „lijevka jedne pečurke“ u koji se cevasta lisičarka trudi da se u svakoj prilici izvuče nekakav privid šešira, dovodeći svog kustosa u veoma nezgodan položaj. Uopšte, drugi – posle prave, žute i svetle lisičarke – pokušaj da se infiltriraju prikriveno potpuno je propao. Zbog toga se verovatno ova gljiva ne može naći nigde, osim na posebnim mestima, za koja takođe malo ljudi zna.
