Mušičar Vittadini (Saproamanita vittadinii)
Sistematika:- Odeljenje: Basidiomycota (Basidiomycetes)
- Pododeljenje: Agaricomycotina
- Klasa: Agaricomycetes (Agaricomycetes)
- Podklasa: Agaricomycetidae
- Redosled: Agaricales (Agaric ili Lamellar)
- Porodica: Amanitaceae
- Rod: Saproamanita
- Поглед: Saproamanita vittadinii (Amanita Vittadini)
Sinonimi:
Agaricus vittadinii
Amanita vittadinii
Armillaria vittadinii
Aspidella vittadinii
Lepidella vittadinii
Lepiota vittadinii
Mušičar Vittadini (Saproamanita vittadinii) ima belu, ređe zelenkastu ili braonkastu kapu prečnika 4-14 cm Ostaci pokrivača su gusto ljuskasto-bodljikavi; ljuske su obično primetno izdignute iznad površine kapice sa 4-6-uglom bazom, uvek zaostaju za kožom duž periferije. Ploče su bele, slobodne. Stabljika je cilindrična, bela, tamnije sužena prema osnovi, sa glatkim ili blago prugastim prstenom. Vagina nedostaje. Iako su mlade pečurke zatvorene u običnu volvu, međutim, daljim rastom u osnovi plodišta ona potpuno nestaje, a njeni tragovi ostaju na površini klobuka i po celoj dužini noge u vidu ljuski. Na stabljici se nalazi glatki ili blago prugasti prsten. Vagina brzo nestaje i primetna je samo kod veoma mladih primeraka. Sporeni prah je bele boje. Spore 9-15 x 6,5-11 mikrona, nepravilno elipsoidne, glatke, amiloidne.
LOKACIJA
Javlja se u nekim južnim i jugoistočnim stepskim regionima Rusije. Pronađen je u zaštićenim devičanskim stepama Ukrajine, u Stavropoljskoj oblasti, u stepskim oblastima Saratovske oblasti, u Jermeniji, Kirgistanu i drugim mestima. Rasprostranjen u Evropi, tipičan za relativno toplu klimu: od Britanskih ostrva do Italije, na istoku do Ukrajine. Postoji mnogo izveštaja o pronalasku mušice Vittadini u Aziji (Izrael, Zakavkazje, Centralna Azija, Daleki istok), Severnoj Americi (Meksiko), Južnoj Americi (Argentina), Africi (Alžir). Raste u šumskim stepama, stepama, u blizini šumskih pojaseva.
U južnoj Evropi ova gljiva se smatra veoma retkom vrstom.
СЕЗОНА
Amanita Vittadini raste od aprila do oktobra na raznim zemljištima. Пролеће јесен.
SLIČNE VRSTE
Slične smrtonosnoj beloj mušnici (Amanita verna), koje imaju izraženu vaginu, manje su i rastu u šumi. Takođe se može zbuniti sa belim kišobranima, što nije opasno.
KVALITETI HRANA
Mlade pečurke su jestive, prijatnog ukusa i mirisa, ali zbog opasnosti od zabune sa smrtonosno otrovnim vrstama, bolje je uzdržati se od jela. Štaviše, pečurka je veoma retka. Verovatno se zbog toga ponekad proglašava i kao blago otrovan.
