Liofil šimeji (Lyophyllum shimeji) fotografija i opis

Lyophyllum shimeji

Sistematika:
  • Odeljenje: Basidiomycota (Basidiomycetes)
  • Pododeljenje: Agaricomycotina
  • Klasa: Agaricomycetes (Agaricomycetes)
  • Podklasa: Agaricomycetidae
  • Redosled: Agaricales (Agaric ili Lamellar)
  • Porodica: Lyophyllaceae (Lyophyllaceae)
  • Rod: Lyophyllum (Lyophyllum)
  • Поглед: Lyophyllum shimeji

Sinonimi:

  • Hon-šimeji

  • Tricholoma shimeji
  • Lyophillum shimeji

Lyophyllum shimeji - Lyophyllum shimeji

Do nedavno se verovalo da je šimeji liofil (Lyophyllum shimeji) rasprostranjen samo na ograničenom području koje pokriva borove šume Japana i delove Dalekog istoka. Istovremeno, postojala je i posebna vrsta, Lyophyllum fumosum (L. smoky grey), povezana sa šumama, posebno četinarima, neki izvori su je čak opisivali kao sredstvo za formiranje mikorize sa borom ili smrčom, spolja veoma slično L.decastes i L.shimeji. Nedavne molekularne studije su pokazale da takve različite vrste ne postoje, a svi nalazi klasifikovani kao L. fumosum su ili L.decastes (češće) ili L. shimeji (Lyophillum simeji) (ređe, u borovim šumama). Tako je danas (2018) vrsta L.fumosum ukinuta, i smatra se sinonimom za L.decastes, čime se značajno proširuje stanište ove poslednje, skoro na „bilo gde“. Pa, L.shimeji, kako se ispostavilo, ne raste samo u Japanu i na Dalekom istoku, već je rasprostranjen po celoj borealnoj zoni od Skandinavije do Japana, a na nekim mestima se nalazi u borovim šumama umerenog klimatskog pojasa. Od L.decastes se razlikuje samo po većim plodovima sa debljim nogama, rastom u malim agregatima ili odvojeno, vezanim za suve borove šume, i to na molekularnom nivou.

Опис

Šešir: 4 - 7 centimetara. U mladosti je konveksan, sa izraženom zakrivljenom ivicom. Sa godinama se izjednačava, postaje blago konveksna ili praktično raširena, u centru kapice gotovo uvek je očuvan izražen širok, nizak tuberkul. Koža kapice je blago mat, glatka. Raspon boja - u sivim i braonkastim tonovima, od svetlo sivkasto braon do prljavo sive, može dobiti žućkasto sive nijanse. Na kapi se često jasno razlikuju tamne higrofanske mrlje i radijalne pruge; ponekad može biti prisutan mali higrofanski uzorak u obliku "mrežice".

Ploče: česte, uske. Labav ili malo prianja. Kod mladih primeraka bele, kasnije potamne do bež ili sivkaste.

Noga: 3-5 centimetara visine i do jednog i po centimetra u prečniku, cilindrične. Bela ili sivkasta. Površina je glatka, može biti svilenkasta ili vlaknasta na dodir. U izraslinama koje formiraju pečurke, noge su čvrsto pričvršćene jedna za drugu.

Prsten, prekrivač, volva: nema.

Meso: čvrsto, belo, u stabljici blago sivkasto, čvrsto. Ne menja boju pri sečenju i lomljenju.

Miris i ukus: prijatan, blago orašasti ukus.

Prašak spora: beo.

Spore: okrugle do široko elipsoidne. Glatka, bezbojna, hijalna ili sa sitnozrnatim intracelularnim sadržajem, slabo amiloidna. Sa velikim širenjem u veličini, 5,2 - 7,4 x 5,0 - 6,5 mikrona.

Ekologija

Raste na tlu, leglu, preferira suve borove šume.

Sezona i distribucija

Aktivno voće se javlja u avgustu - septembru.

Lyophyllum shimeji raste u malim agregatima i grupama, retko pojedinačno.

Rasprostranjen širom Evroazije od japanskog arhipelaga do Skandinavije.

Jestivost

Pečurka je jestiva. U Japanu, Liophyllum shimeji, tamo nazvana Hon-shimeji, smatra se delikatesnom pečurkom.

Slični tipovi i razlike od njih

Zbijeni liofil (Lyophyllum decastes) takođe raste u agregatima, ali se ti agregati sastoje od znatno većeg broja plodišta. Preferira listopadne šume. Period plodonošenja je od jula do oktobra.

Liophyllum elm (bukovača, Hypsizygus ulmarius) se takođe smatra veoma sličnim po izgledu zbog prisustva higrofanskih zaobljenih mrlja na kapi. Kod pečuraka bukovača plodna tela sa izduženijim stablom i bojom klobuka su uglavnom svetlija nego kod Lyophillum simeji. Međutim, ove spoljne razlike nisu toliko fundamentalne ako obratimo pažnju na životnu sredinu. Bukovača ne raste na zemljištu, raste isključivo na mrtvom drvetu listopadnog drveća: na panjevima i drvenim ostacima potopljenim u zemlju.

Ostale informacije o pečurki

Specifično ime „Šimeđi“ potiče od japanskog naziva za vrstu Hon-šimeji ili Hon-šimejitake. Ali u stvari, u Japanu pod imenom "Shimeji" u prodaji se može naći ne samo Lyophyllum shimeji, već i, na primer, još jedan liofilum koji se tamo aktivno uzgaja, brest.

Foto: Vjačeslav

Рецент Постс

$config[zx-auto] not found$config[zx-overlay] not found