Russula zlatna (Russula aurea)
Sistematika:- Odeljenje: Basidiomycota (Basidiomycetes)
- Pododeljenje: Agaricomycotina
- Klasa: Agaricomycetes (Agaricomycetes)
- Potklasa: Incertae sedis (nedefinisano)
- Redosled: Russulales
- Porodica: Russulaceae (Russula)
- Rod: Russula (Russula)
- Поглед: Russula aurea (Russula zlatna)
Klobuk mladog voća je ravno raširen, često utisnut u sredini, ivice su rebraste. Površina je glatka, blago sluzava i sjajna, mat i blago baršunasta sa godinama. U početku ima cinober crvenu boju, a zatim na žutoj pozadini sa crvenim mrljama narandžastu ili hrom žutu. Veličina u prečniku od 6 do 12 cm.
Ploče su široke 6-10 mm, često se nalaze, slobodne u blizini stabljike, zaobljene na ivicama kapice. Boja je prvo kremasta, kasnije žuta, sa hrom-žutom ivicom.
Spore su bradavičaste sa mrežicom u obliku češlja, žućkaste boje.
Noga je u obliku cilindra ili blago zakrivljena od 35 do 80 mm visine i 15 do 25 mm debljine. Glatka ili naborana, gola, bela sa žućkastim nijansama. Sa godinama postaje porozna.
Pulpa je veoma krhka, snažno se mrvi, ako se odseče, boja se ne menja, ima beličastu boju, ispod kože kapice je zlatno žuta. Gotovo da nema ukusa i mirisa.
Rasprostranjenost se javlja u listopadnim i četinarskim šumama na tlu od juna do kraja septembra.
Jestiva - veoma ukusna i jestiva pečurka.
Ali prelepa nejestiva russula je veoma slična zlatnoj russuli, koja se razlikuje po tome što je cela voćka čvrsta, a boja klobuka je stalno kino-varna-crvena, pulpa sa mirisom voća i bez posebnog ukusa. . Tokom kuvanja miriše na terpentin, raste od jula do oktobra u listopadnim i četinarskim šumama. Zbog toga morate biti veoma oprezni kada sakupljate i kuvate zlatnu pečurku russula!
