Jesenje šivanje (Gyromitra infula)
Sistematika:- Odeljenje: Ascomycota (Ascomycetes)
- Pododeljenje: Pezizomycotina
- Klasa: Pezizomiceti
- Podklasa: Pezizomycetidae
- Redosled: Pezizales
- Porodica: Discinaceae
- Rod: Gyromitra (linija)
- Поглед: Gyromitra infula (jesenja linija)
- Drugi nazivi za pečurke:
- Jesen jastog
- Lobules infuloid
- Helwella infuloid
- Horned line
Друга имена:
Jesen jastog
Lobules infuloid
Giromitra
Helvella infoula
Helwella infuloid
Horned line
Giromitra neprikosnovena
Smarzhok
Helvella infula
Jesenska linija je direktno povezan sa rodom Lobules (ili Helwell). Smatra se najčešćim od svih ovakvih lobula (ili Helwell). A pseudonim "jesen" ova gljiva je dobila zbog svoje osobenosti da raste u kasno leto - ranu jesen, za razliku od svojih saplemenika, linije "proleće" (linija obična, linija gigantska), koje rastu u rano proleće. I on ima još jednu razliku od njih - jesenja linija sadrži mnogo veću količinu otrova i toksina.
Jesenska linija se odnosi na marsupijske pečurke.
Šešir: obično do 10 cm širok, savijen, braon, sa godinama postaje braonkasto-crnkast, sa baršunastom površinom. Oblik kapice je rog-sedlast (češće se nalazi u obliku tri spojena roga), ivice kapice se spajaju sa nožicom. Šešir je u jesen presavijen, nepravilnog i nerazumljivog oblika. Boja klobuka je od svetlosmeđe kod mladih pečuraka do braon-crne kod odraslih, sa baršunastom površinom.
Нога: dugačak 3-10 cm, širok do 1,5 cm, šuplji, često bočno spljošten, boja može varirati od beličaste do braonkasto sivkaste.
Noga mu je cilindrična, zadebljana na dole i šuplja iznutra, voštano-belo-sive boje.
Pulp: krhko, hrskavičasto, tanko, beličasto, poput voska, bez mirisa, veoma slično mesu srodnih vrsta, kao što je obična linija, koja raste u rano proleće.
Stanište: Jesenja linija se javlja pojedinačno od jula, ali aktivni rast počinje od kraja avgusta. Često se nalazi u manjim grupama od 4-7 primeraka u četinarskim i listopadnim šumama na tlu, kao i na ostacima raspadnutog drveta.
Jesenja linija voli da raste ili u četinarskim ili listopadnim šumama, ponekad pojedinačno, ponekad u malim porodicama, a po mogućstvu na trulom drvetu ili u blizini. Može se naći širom umerenog pojasa Evrope i Rusije. Glavni period plodova za njega pada krajem jula i traje do kraja septembra.
Jestivost: Iako je moguće jesti jesenju liniju, vredi napomenuti da je, kao i obična linija u sirovom obliku, smrtonosno otrovna. Nepravilno kuvana, može izazvati veoma ozbiljno trovanje. Ne možete ga često jesti, jer toksini koje sadrži imaju kumulativna svojstva i mogu se akumulirati u telu.
Uslovno jestiva pečurka 4. kategorije koristi se za ishranu posle ključanja (15-20 minuta, voda se ocedi) ili sušenja. Smrtonosno otrovno kada je sirovo.
Istraživanja mikologa iz različitih zemalja pokazala su da ove linije sadrže toksične supstance proteinskog sastava - girometrin i metilhidrazin, koji, kada uđu u ljudsko telo, mogu izazvati trovanje, pa čak i smrt.Zavisi od starosti pečurke. Činjenica je da linije rastu i sazrevaju veoma sporo, tako da i mlade pečurke i prezrele koje su dostigle nekoliko nedelja starosti mogu istovremeno da uđu u istu korpu. U njima je, očigledno, sadržaj toksičnih supstanci veći. Otrov girometrina se ne rastvara u vrućoj vodi, može se ukloniti samo sušenjem pečuraka 3-4 nedelje. Zapamtite, linije su jestive tek nakon sušenja.
Linija je jesenja, neki primarni izvori je čak smatraju smrtonosnom otrovnom pečurkom. Ali to nije, uopšte, i do sada nije bilo slučajeva trovanja sa smrtnim ishodom jesenjim linijama. A stepen trovanja kod njih, kao i kod svih gljiva ove porodice, jako zavisi od količine i učestalosti njihove upotrebe. Zbog toga je izuzetno nepoželjno koristiti jesenju liniju u hrani, inače možete dobiti ozbiljno trovanje hranom sa veoma, veoma tužnim posledicama. Zbog toga se jesenska linija pripisuje nejestivim pečurkama. Nauka zna da je toksičnost linija, u velikoj meri, posledica temperaturnih i klimatskih pokazatelja i direktno zavisi od mesta njihovog rasta. I, što su klimatski uslovi topliji, to će ove pečurke postati otrovnije. Zato se u zemljama zapadne i istočne Evrope, sa njihovom toplom klimom, apsolutno sve linije odnose na otrovne pečurke, a u Rusiji, sa njenom znatno hladnijom klimom, nejestivim se smatraju samo jesenje linije, koje, za razliku od linija " proleće“ (obično i divovsko), koje rastu rano u proleće, počinju svoj aktivan razvoj i sazrevaju posle toplog leta, na toplom tlu i stoga uspevaju da sakupe u sebi dovoljno veliku količinu opasnih, otrovnih materija tako da mogu se smatrati neprikladnim za upotrebu u hrani.
