Bor cep (Boletus pinophilus)
Sistematika:- Odeljenje: Basidiomycota (Basidiomycetes)
- Pododeljenje: Agaricomycotina
- Klasa: Agaricomycetes (Agaricomycetes)
- Podklasa: Agaricomycetidae
- Redosled: Boletales
- Porodica: Boletaceae
- Rod: Vrganj (Borovik)
- Поглед: Vrganj pinophilus (pečurka belog bora)
Sinonimi:
Veprova bela pečurka
Vrganj koji voli bor
šešir: Prečnika 8-20 cm.Klobuk u početku ima oblik polulopte sa beličastom ivicom, kasnije postaje ravan i konveksan i postaje braon-crven ili vinskocrven. Cevasti sloj je prvo beo, zatim postaje žut i na kraju dobija maslinasto-zelenu nijansu.
Spore prah маслинасто зелена.
Нога: otečena, braonkastocrvena, nešto svetlija od klobuka, prekrivena crvenom mrežastom šarom.
pulpa: bela, gusta, ne tamni na rezu. Ispod kutikule uočava se vinskocrvena zona.
širenje: pečurka belog bora uglavnom raste u četinarskim šumama u letnje-jesenjem periodu. Spada u svetloljubivu vrstu, ali se nalazi i na veoma tamnim mestima, pod gustim krošnjama. Utvrđeno je da plodonošenje gljive ne zavisi od osvetljenja u plodnim godinama, a pod nepovoljnim uslovima pečurke biraju otvorena, dobro zagrejana područja za rast. Plodovi u grupama, prstenovima ili pojedinačno. Najmasovnije prikupljanje se primećuje krajem avgusta. Često se pojavljuje na kratko u maju, u toplim krajevima takođe donosi plodove u oktobru.
Sličnost: ima sličnosti sa drugim vrstama vrganja i sa žučnom gljivom, koja je nejestiva.
jestivost: pečurka od belog bora smatra se jestivom, ima odličan ukus i divnu aromu. Koriste se sveže, pržene i kuvane, kao i kisele i sušene. Kada se osuše, pečurke zadržavaju prirodnu boju i stiču posebnu aromu. Ponekad se konzumira sirov za pravljenje salata. Od vrganja se pripremaju odlični sosevi, pogodni za jela od mesa i pirinča. Osušene i mlevene pečurke u prahu koriste se za dopunu raznih jela.
napomene: postoje veoma veliki primerci, do jednog kilograma, ali gurmani više cene mlade pečurke, jer su u godinama pogođene larvama, postaju klizave i nisu tako ukusne.
