Vrganj (Leccinum variicolor)
Sistematika:- Odeljenje: Basidiomycota (Basidiomycetes)
- Pododeljenje: Agaricomycotina
- Klasa: Agaricomycetes (Agaricomycetes)
- Podklasa: Agaricomycetidae
- Redosled: Boletales
- Porodica: Boletaceae
- Rod: Leccinum (Obabok)
- Поглед: Leccinum variicolor
ili
Raznobojni obobok
šešir:
Vrganj ima raznobojni šešir karakteristične sivo-belkaste boje miša, obojen osebujnim "potezima"; prečnik - od oko 7 do 12 cm, od hemisfernog, zatvorenog do jastuka, blago konveksan; pečurka je generalno "kompaktnija" od običnog vrganja, mada ne uvek. Meso klobuka je belo, blago ružičasto na rezu, sa slabim prijatnim mirisom.
Sloj koji nosi spore:
Cevi su fino porozne, kod mladih gljiva svetlosive, sa godinama dobijaju sivo-braon boju, često se prekrivaju tamnijim mrljama; kada se pritisne, takođe može postati ružičasta (ili možda, očigledno, ne postane ružičasta).
Spore u prahu:
Светло браон.
Нога:
Visina 10-15 cm i debljina 2-3 cm (visina kraka zavisi od visine mahovine, iznad koje mora biti podignuta kapa), cilindrična, u donjem delu nešto zadebljana, bela, gusto prekrivena crne ili tamno smeđe prugaste ljuske. Meso buta je belo, kod starijih pečuraka je jako vlaknasto, pri dnu odsečeno, blago plavo.
širenje:
Vrganj multiforme rodi kao i običan pandan, od početka leta do kraja oktobra, formirajući mikorizu uglavnom sa brezom; nalazi se uglavnom u močvarnim predelima, u mahovinama. Na našim prostorima je relativno retka, retko je viđate, a u južnoj Rusiji je, sudeći po pričama očevidaca, sasvim obična pečurka.
Slične vrste:
Teško je razumeti vrganj. Vrganji sami to ne mogu. Pretpostavićemo da se vrganj razlikuje od ostalih predstavnika roda Leccinum po prugastoj boji klobuka i blago ružičastom mesu. Postoji, međutim, i roze vrganj (Leccinum oxydabile), kome u ovom slučaju nije jasno šta da se radi, tu je i potpuno beli Leccinum holopus. Razlikovanje vrganja nije toliko naučno koliko estetsko pitanje, i to se mora zapamtiti da bi se povremeno pronašla uteha.
jestivost:
Dobra pečurka, u rangu sa vrganjem.
Primedbe Uvek je lepo dodati još jednu vrstu vrganja na sajt. Tim više oslikana. Retko nailazimo na takve pečurke da je čak i na slikama šteta za sečenje. I kada iznenada sretneš takve ljude na ivici močvare, u šikarama meke sveže mahovine, iz nekog razloga poželiš da se motaš okolo ispupčenih očiju, jer nije jasno šta drugo sa svim ovim.
