U SAD je objavljena naučna studija o efektima jednog uzimanja aktivnog sastojka halucinogenih pečuraka, psilocibina. Efekat ove supstance na psihičko stanje većine volontera ocenjuje se kao veoma pozitivan.
Prema autorima studije, psilocibin pečurke i slični halucinogeni otvaraju nove perspektive za programere i proizvođače lekova dizajniranih za lečenje fobija, depresije i drugih mentalnih poremećaja. Takođe je moguće da blagotvorno dejstvo halucinogena može da ublaži stanje terminalno bolesnih pacijenata u terminalnoj fazi bolesti.
Istovremeno, koordinator istraživačkog projekta Roland Grifits upozorava sugrađane na samostalne eksperimente sa halucinogenim kod kuće. Prema njegovim rečima, oko trećine učesnika eksperimenta je efekte psilocibina smatralo „zastrašujućim”. S tim u vezi, upotreba halucinogenih lekova van laboratorije i bez nadzora kvalifikovanih specijalista može naneti nepopravljivu štetu ljudskom zdravlju, naglašava Grifits.
Studija, koju je delimično finansirala američka vlada, sprovedena je u laboratoriji na Medicinskom fakultetu Univerziteta Džon Hopkins u Baltimoru i uključivala je 36 muškaraca mlađih od 46 godina. Niko od učesnika nije koristio drogu pre eksperimenta, mnogi od njih su se interesovali za religiju i s vremena na vreme su učestvovali u raznim verskim događajima – kolektivnim molitvama, bogosluženjima, razgovorima ne na verske teme, itd.
Nakon jedne doze psilocibina, svaki učesnik je proveo nekoliko sati u laboratoriji. Subjekti su, pod uticajem halucinogena, smešteni u izolovanu prostoriju u kojoj se puštala klasična muzika. Učesnici su imali poveze na očima i zamoljeni da usmere pažnju na unutrašnja iskustva.
Da bi uporedili efekte psilocibina sa efektima trenutnih lekova, učesnici su uzimali nehalucinogeni psihostimulans Ritalin jednom ili dva puta tokom sledećih laboratorijskih poseta. Izveštaji subjekata o neposrednim iskustvima neposredno nakon upotrebe psilocibina uključivali su izveštaje o kontaktu sa „transcendentalnom stvarnošću“, „prevazilaženju prostora i vremena“, strahopoštovanja i svetog užasa, i dubokih osećanja radosti, mira i ljubavi. Mnogi učesnici su imali značajnih poteškoća u pokušaju da daju verbalne opise svojih iskustava.
Sa deskriptivne tačke gledišta, priče ispitanika nisu se razlikovale od dobro poznatih izveštaja o religioznim iskustvima koje su potomcima ostavili verski mistici koji pripadaju velikom broju denominacija, kažu naučnici. Međutim, autori studije su radije razjasnili da religijska strana problema ostaje, u celini, izvan sfere njihovih interesovanja.
Dva meseca nakon eksperimenta, 24 učesnika je odgovorilo na dodatna pitanja istraživača. Prema anketi, dve trećine njih i dalje smatra da je to iskustvo jedan od pet najvažnijih događaja u svom životu. Za trećinu ispitanih, psilocibinske halucinacije postale su duhovno najznačajniji događaj u njihovim životima.
Oko 80% učesnika je takođe izjavilo da je halucinatorno iskustvo imalo neosporan pozitivan efekat na njihovo mentalno stanje, samopoštovanje i odnose sa drugima.Neki učesnici su tvrdili da su promene koje su im se desile primetili porodica i prijatelji i da zaslužuju njihovu pozitivnu ocenu.
Sistematska proučavanja psihotropnih svojstava psilocibina, LSD-a i drugih halucinogenih droga počela su u Evropi i Sjedinjenim Državama 1920-ih. Veliki deo istraživanja prekinut je ranih 1960-ih zbog nezdrave reklame koju su ideolozi kontrakulture mladih stvorili oko ovih supstanci. Prva, posle duže pauze, ozbiljna istraživanja u ovoj oblasti nastavljena su sredinom 90-ih.
